четвртак, 09. март 2017.

Misli jedne osmakinje...



- Nisam verovala kada su mi ranijih godina pričali koliko osmi razred brzo proleti. Jasno se sećam kasnog avgustovskog popodneva kada sam sedela i kucala post o svom iščekivanju poslednje godine u osnovnoj školi. Sećam se koliko sam se plašila učenja redovnih lekcija, spremanja za prijemni i takmičenje i izbora odeće za maturu odjednom.

- Ali, moram da kažem da, u ovom trenutku, u samom središtu svega, prosto nemam dovoljno vremena da brinem. Svakog dana se trudim da budem što efikasnija i jednostavno nemam vremena da se plašim, imam ga tek toliko da uspem sve da postignem.


- Kako se maj i jun približavaju i dani na kalendaru mi se sve brže vrte pred očima, sva osećanja koja sam do sada pokušavala da potisnem, izbijaju na površinu. Osvrćem se na proteklih osam godina i shvatam da za ceo život ne bih mogla da izbrojim koliko sam puta želela ovaj momenat. Kada ću konačno završiti osnovnu školu i otići iz nje ne osvrnuvši se za sobom. Znam da sam imala dobre razloge da je često mrzim, ali sada mi sve to deluje nekako besmisleno. 

- Ljudi koje sam viđala i delila lepe i teške trenutke s njima svakog dana, ostaće u prošlosti i znam da ću nastaviti da se družim samo sa par drugarica. Koliko god da su me nervirali, sada mi jednostavno nedostaju, iako još uvek nije zapravo gotovo. Nedostajaće mi glupe šale koje su pravili i ono zajedničko skupljanje pitanja od drugih odeljenja noć pred kontrolni. Sve ekskurzije pune pevanja u autobusu i slatkiša, jer je hrana iz hotela bila nepodnošljiva. Svaki put kad su nas uhvatili da prepisujemo ili pomažemo jedni drugima na kontrolnima, ili dovikivanje rešenja kad neko odgovara.


- Uprkos količini živaca koje sam izgubila proteklih godina zahvaljujući školi, prosto ne mogu da zamislim život bez nje. Znam sve prečiče do određenih mesta, koji stepenik treba preskočiti jer je okrnjen, vreme kada se hrana u pekari još uvek nije rasprodala i još gomilu drugih stvari koje su mi ušle u naviku. Znam da ću za godinu dana zavoleti novu školu, ali mislim da ništa ne može da zameni ovaj period mog detinjstva, koliko god težak da je ponekad bio.

- Nadam se da ste uživali, imala sam potrebu da pišem o ovome, a za par dana očekujte novi post :).



Sonja, xxx